Beograd °C
  21.10.2017 Ferienhaus Ostsee

Izaberite jezik

English French German Italian Portuguese Russian Spanish

Potkategorije

  • Ishrana

    Jedan od osnovnih principa u lečenju obolelih od dijabetesa je primena adekvatne ishrane !

    Kod planiranja dijete važno je očuvati odnos između ugljenih hidrata, masti i proteina.
    Od ukupnog energetskog unosa ugljeni hidrati treba da čine 50-60%, masti 30%, proteini 20%.

    Osnovna pravila u ishrani:
    1. Hranu pripremati sto kraćom termičkom obradom, izuzev gde je neophodno, kako bi se što više sačuvali
    vitamini.
    2. Izbegavati dodavanje masnoća i jakih začina, što ne znači da ih treba potpuno isključiti, jer je veoma važno
    da ukus hrane bude zadovoljavajuci.
    3. Hranu uzimati sveže pripremljenu, bolje kuvanu nego prženu.
    4. Broj obroka je obično 5-6, najbolje je da su uvek u isto vreme.

     MESO - birati uglavnom posne vrste mesa: piletina, teletina, mršava govedina, jagnjetina i posna plava riba.

    - Meso bariti ili pripremati "leso" (bariti sa malo ulja). Sa mesa ukloniti kožicu i masnoću.
    Meso se može povremeno peći i na teflonu ili roštilju. U mleveno meso mogu se dodati sojine pahulje (do 1/3 težine). Ako se mleveno meso koristi za pripremanje musake ili sarme, količina hleba uz obrok se smanjuje za količinu hleba, krompira ili pirinča koji je pridodat mesu.
    U ova jela dodaje se malo ulja i to kukuruznog ili maslinovog.
    Riba se savetuje bar 2 puta nedeljno.

     JAJA - mogu se jesti 1-2 jajeta nedeljno, oboleli od žučne kesice mogu da jedu samo belance.

     MLEKO I MLEČNI PROIZVODI - savetuju se proizvodi od obranog mleka.

    Margarin ima više nezasićenih masnih kiselina u odnosu na maslac. Jogurt i kiselo mleko uzimati u manjim količinama u odnosu na obrano mleko jer imaju nešto više masnoća.

     SUPE I ČORBE - veoma značajne u ishrani, kuvaju se od raznih vrsta povrća ali moraju biti bez masnoće (kada se ohladi skinuti sav višak masnoće sa površine pa tek onda podgrejati).

     HLEB - uzimati po jedno parče (50 gr) uz svaki obrok.

    Preporučuje se crni, ražani ili graham hleb jer ovi tipovi hleba zbog bogatog sadržaja dijetetskih vlakana sprečavaju nagli pad šećera posle obroka, što se dešava ako se uzima beli hleb. Uz obrok koji sadrži krompir, pirinač, pasulj ili mladi grašak ne preporučuje se uzimanje hleba.

    TESTENINE - izbegavati, kada se konzumiraju onda se ne uzima hleb.

    - SO - unos soli takođe mora da bude kontrolisan.
    Osobe koje nemaju povišen krvni pritisak mogu da unesu 6 grama soli dnevno (hranu ne dosoljavati), dok oni koji boluju od hipertenzije mogu da unesu 3 grama soli na dan (jesti neslanu hranu).
    - ALKOHOL - nije poželjan za dijabetičare jer ima dosta kalorija.
    Ukoliko se konzumira, treba ga uzimati obavezno uz hranu, neposredno pre ili nakon obroka, jer kod dijabetičara koji su na terapiji tabletama ili insulinu može izazvati dugotrajne i opasne hipoglikemije!

     KAFA I ČAJ - mogu se koristiti umereno nezaslađeni ili zaslađeni veštačkim zaslađivačima.

    Od zaslađivača se preporučuje aspartam, fruktoza se može uzimati u veoma malim količinama jer je veoma slatka i u većim kolicinama povećava šećer i masnoće u krvi.

  • Dijabetes i fizičke aktivnosti

     Kakva je korist od fizičke aktivnosti?

    • Fizička aktivnost povećava osetljivost ćelija organizma na insulin tako da ćelije tkiva povećavaju svoju sposobnost vezivanja insulina (omogućeno je "otvaranje vrata") pa osoba s dijabetesom koja vežba može povećati unos glukoze (hrane) kod iste koncentracije insulina, ili pak postepeno smanjiti doze insulina ili oralnog antidijabetika.
    • Fizičkom aktivnošću kontroliše se telesna masa. Gubitak na težini kod osoba s dijabetesom tipa 2 povećava kontrolu nivoa glukoze u krvi. Mnogo obolelih, kada počnu sa programom vežbanja, pažljivije kontrolišu ishranu i pažljivije prate nivo šećera (glukoze) u krvi.
    • Kontrola glukoze je ključni faktor u sprečavanju komplikacija dijabetesa!
    • Na studiji u koju je bilo uključeno oko 14 000 osoba s dijabetesom uočeno je, da su oni koji su kontrolisali šećer u krvi 4 ili više puta dnevno, imali i 50 - 70% manje komplikacija od onih koji to nisu.
    • Fizička aktivnost  smanjuje kardiovaskularne faktore rizika koji u kombinaciji sa dijabetesom dovode do aterosklerotske bolesti srca i krvnih sudova, smanjuje nivo serumskih lipida, smanjuje stres.
    • Vežbanje ima veliki psihološki učinak. Uspostavljanje kontrole nad šećernom bolešću reflektuje se i na druga područja života. Povećava se samopouzdanje, manja je zavisnost o lekovima - kontrola nad svojom bolešću je zapravo kontrola nad jednim važnim delom svakodnevnog života.Želite da saznate još?
    •