Diabetes mellitus

Klasifikacija

Za razliku od starih klasifikacija koje su bile bazirane više na primenjenoj terapiji (insulin zavisni i insulin nezavisni dijabetes, kao dve osnovne kategorije) nova klasifikacija više ukazuje na etiopatogenezu bolesti.

  • Tip 1 dijabetesa (destrukcija B ćelija, koja dovodi do apsolutnog deficita insulin);
  • Tip 2 dijabetesa (od predominantne insulinske rezistenzije sa relativnim deficitom insulina do predominantnog sekretornog defekta sa insulinskom rezistencijom);
  • Drugi specifčni tipovi;
  • Gestacioni dijabetes melitus (GDM).

Po ovoj klasifikaciji umesto termina insulin zavisni i insulin nezavisni dijabetes u upotrebi su termini dijabetes tip I i tip II.

Tip 1 se odnosi na destrukciju B ćelija pankreasa, po pravilu izazvanu autoimunim procesom. Ovi pacijenti su skloni ketoacidozi i zahtevaju insulin kao doživotnu substutucionu terapiju.

Tip 2 se osnosi na heterogene poremećaje, a načešće se radi o smanjenom dejstvu insulina (insulinskoj rezistenciji), i posledičnim poremećajem u kompenzatornoj sekreciji insulina.

Drugi specifični tipovi se odnose na genetske defekte u sekreciji ili dejstvu insulina, primarnom oboljenu endokrinog pankreasa, dijabetesu izazvanom lekovima, ili dijabetesu u sklopu drugih, posebno endokrinoloških oboljenja.

Getacijski dijabetes se odnosi na dijabetes koji je nastaje u trudnoći i praktično se povlači posle porođaja.

Najčeći oblik je dijabetes tip 2, od kojeg boluje oko 90% dijabetčara, dok oko 10% boluje od dijabetesa tip 1. Drugi specifični tipovi su vrlo retki.

Laboratorijski nalaz

Osnovne laboratorijske analize u dijabetesu su određivanje glikoze, ketona, glikozilisanog hemoglobina i lipoproteina u krvi, i glikoze, ketona, proteina i mikroalbumina u mokraći.